траг лета

Следим свој траг јер све што падне смрвиће ме

Бол смрт поткрепљује и ткиво разара

Тело је живо све док осећа и стрепи

Кад згасне крајње надање мрклина неба је
Срцу трептај

У себи налазим огледало ствари што учиних
Их једном
Живим или мртвима

Траг који следим је удесни жиг чија се нит у
Папратима губи

На одронима камења угледам уста тла на
Удисају земље


Тишина којом се одвија одрон
Је грмљавина камења
И прашинаста киша

Месец тамни иза облака све док сигурно не
Оживи ноћ

Његова прашина се затим разлива и светлуца
Његов одрон је месечина коју испарава ваздух

Такав је и мој траг
Као траг репа звери над росном травом

Месечев прах који пада не осветљава моју
Пећинску дубину
Коју тајим

Његов сјај је тајна студени светлости
Беспомоћност ноћи да постане дан

Папарати снажније бујају у ноћима
И кад из њих гавранови полете по тмини

Звук њихових крила је глас мога трага

Невиднине ноћи су телеса гавранова
Или тело Бога гавранова

И страх тог трага