Noću kada me tvoja duša usni
Lebdim
Paperjastog hoda
San u kome sam leptirov duh
Noć mi ne može
Ispričati
Duh sam koji ulazi u san
Danju se ogledam u
Nesrećnom priviđenju
I isprepadanju
I izvan tela
Vrti se maglovita noć u kovitlacima
Razuma
Udes ne razume tvoja snahovanja
Niti dozvolizće noći
U kojoj smo zamrkli
Da iskri
U prahu sam tvog sna
Na usni snoviđenja
Mrtav je nerazuman san
Koji baulja po tragu snebivanja
Ko kuče što je bez gospodara
Između dubokog utihnuća u mrklinu sna
I izbrazdanog vidika
Ispresecanim pogledom
San se u svetlosti rađa i
Sam zamire u svetlosti
Izgubljen u nestanku uvek večan
U nastanku
Preporođen i nov
Koračam svetlinama praha tvoga sna
U vetru sam tvoja utvara
Na ustima sam ti kao odrezak
Stvarnosti
Što će me kao gorku pilulu
Progutati
Gde već počinje
Halucinacija
Senke se lelujaju u titraju zastora svesti
Seansiraju zavesaste paučine
u belinama očiju
Gde sam sedi konjanik iz tvoga sna
Što zatire noćni prah
Po vetrometinamam mu
Mrtav zrak se budi
