30.12.2010 književno veče Natalija Tokić, Mira Vuković, Milica Matijević i Sara Novičić

Knjizevno vece „POEZIJA JE ZENSKOG RODA“

Pesnikinje iz Intelekte

Ucestvuju:
Natalija Tokic
Mira Vukovic
Milica Matijevic
Sara Novicic

Voditelj:
Aca Vidic

U cetvrtak, 30-og decembra 2010. godine, u 19 sati
u holu Centra za kulturu, Valjevo (u okviru Drugog novogodisnjeg valjevskog sajma knjiga!)

NOVOGODIŠNJI SAJAM KNJIGA U VALJEVU

Drugi novogodisnji valjevski sajam knjiga od 16og do 31og decembra 2010..

Promocija "PESNIČKOG BRATSTVA" 11.08.2010. u Valjevu

Igor Kolarov, Ana Bojanovic, Branko Stevanović

DUH SNA

Noću kada me tvoja duša usni
       Lebdim
                Paperjastog hoda

San u kome sam leptirov duh
            Noć mi ne može
              Ispričati

Duh sam koji ulazi u san

Danju se ogledam u
     Nesrećnom priviđenju
          I isprepadanju
             I izvan tela

Vrti se maglovita noć u kovitlacima
           Razuma

Udes ne razume tvoja snahovanja
     Niti dozvolizće noći
         U kojoj smo zamrkli
                    Da iskri

U prahu sam tvog sna
        Na usni snoviđenja

Mrtav je nerazuman san
     Koji baulja po tragu snebivanja
            Ko kuče što je bez gospodara

Između dubokog utihnuća u mrklinu sna
    I izbrazdanog vidika
         Ispresecanim pogledom

San se u svetlosti rađa i
         Sam zamire u svetlosti

Izgubljen u nestanku uvek večan
    U nastanku
           Preporođen i nov

Koračam svetlinama praha tvoga sna
   U vetru sam tvoja utvara

Na ustima sam ti kao odrezak
        Stvarnosti
          Što će me kao gorku pilulu
             Progutati

                           Gde već počinje
                             Halucinacija

Senke se lelujaju u titraju zastora svesti
      Seansiraju zavesaste paučine
          u belinama očiju

Gde sam sedi konjanik iz tvoga sna
      Što zatire noćni prah

Po vetrometinamam mu
       Mrtav zrak se budi

МИРИСИ

Мириси су обриси ваздуха

И тишине њивама

Њихају се духом речних корита

За реком се покрећу валови и улов

У сутону тешка сунца

Теретни ход грудима

Иза груди "Терет звекет" - рече Бекет

Једном

Траг паса гонича њуши ход и стопало

Мирише ноћна крошња

Дрвета звек мирише заседом

И заувек волиглавом пуноглавца

Као молитва иза раширених врата

Отворених руку од обале до обале

Ноге - Вилински мост

Запрека у кланцу инсеката

Жалаба на зној

Молба за мошт

Удисај и испљувани ваздух риба

Трептај

Води хук

Ноћна бука

Бучном њивом опада класје

Мутни громови - мириси светлости

Муње у хлад

Ветар све брише

Ветар је метла света -

Пој лептирова су гласови шумама

Узбуркана ватра

Рада накана

Воћке плод Бог је то затим

Не знам шта и не знам ко

Ко би то могао изнемогао

У сан испред храма

Бити спржен у кост

Мирис ливадама

ГИМНАСТИКА ЗА МОЗАК

Поезија је као цркотина!

Човек из сенке и опушци

Зазидан прошлошћу уморан
        Идилично спава

С друге стране:
      Живот као Двојник сна

Затворени капци су рај за очи ноћи
  Глувоћа за успаваност
      Укупна апстенција

Мозак је поезија кроз ветар дува
      Пустињском прашумом
             Тунел што задржава влагу кречњацима
                    И светлост у утроби тла

Нема смрти међу ратницима светлости
        Док својим сечивима показује пустош
                  Мачете за пут кроз прашуме и папрати

Знај да ко сам да знам!

Не уздржавај се од бола ако можеш
    Величанствено да га досегнеш
         Величанствено да крвариш
              По својим траговима


                                               Док их сенка по мрљама крви
                                                   Злоставља и напушта

            Поезија трагова је то Крварење
                   Злостављање
                          Напуштање
                               и Опраштање

                                          Вежба за мозак и утроба мозга
                                 И свилене   кости
                                            Што прескачу препреке
                                                       Њеним световима

Поезија је измрцварена лешина ветра
            Прах грома у олуји
                  Аскета

ТРАГОВИ

I

Рекох јој да не бих могао шта да јој кажем. Окрете се и видех јој леђа као катран од смрзнутих риба. Почех да је тражим по траговима у којима су расле зелене коцкице док не стигох до срца пужа који се узбунио и одлете за параваном разума.

Роса у калу је мирисала на љубав морских паса што се напасају на пучини као лековите траве у рибњацима. Ветар ми ошину бору са чела и ја зауставих свој ход, своју румену студ, нагрижене табане јауком и подупирање тла.

Немогуће је сагледати могуће,рекох петлу који се ту кочопери, као кукавица којој су крила одлетела па сад стреми ка некој јарузи.

Ветар је само опирање Девојко без бола, викнух за пауком што се спремао да озађе низ степениште и уђе у градску колотечину избрљану вечитим умирањем као изнемогле сенке у небу очију.

Не знам где сад да кренем, куд ћу поћи. Вече се буди шкргутом и сам сан ће проћи као траг пијавице покрај кости коју је смрдљевак заборавио у жалости за невероватним јатима риба што своју икру разбацују путевима алги и

II

најгора је ноћ коју мрзим и немам храбрости да се окренем за дахом што ми као димљив ваздух одлази и сакупља магле.

Нема већег доказа од срца што се прелило да потекне пучином неба у којима се снивају предмети већи од кућа и кућних змија и мртвог ваздуха.

Јадан је овај свет што се наставља у вечерима заласка лета птица и ноћи проказаних невидљивим путевима. И мртвима је само срце студи што нагорева плач и уличне дреке на градским пијацама и сузе у коњаницима што коње утеравају страху у кости и гужвама по трговима и штрајковима воштаних шкорпија.

Онда се бујица разлива као вода из баченог камена у таласићима и песмама зализака светлости и месечева нарицања добијала боју пржених риба и оскоруша по травуљинама и страшног прста што нагорева.

ЕМПЕДОКЛЕ

ЕМПЕДОКЛЕ

И ти би био бог или његов облик подозрив
Да си
Емпедокле !

Скок у Етну схватио си
СПАСОМ ДУХА ОД ТЕЛА

                       II

Кратер је пун
За натраг

Васељена обична раскош


                      III


Причекај и ти !
Опасне побожности би сазнале умишљену несрећу

Мир треба вратити чарима подземља

Погнуте сени
Лобања из утробе
Тек што се помаља
                                               1983
                    

ДАМОФИЛОВ БИЧ

ДАМОФИЛОВ БИЧ

Пре века векова
У Хени
Дамофил нареди бичевање нагих робова

Бич је "закон правде"
ОН четворопрегом обилази поседе
                                II
КО ВЕЋИ    к о њ и  или    р о б о в и
питамо се
                                 ништа мање
ДА ЈЕ ДАМОФИЛОВ БИЧ  или  ОН САМ

"Бич је мој
Језик Сицилије" -
Викао је
                                 III
Робови га куну
Док их обнажене ред боговима  бичује и
Усијаним жигоше жигом
                              
                                  IV

Како му се сваким замахом бич лепио уз тело
Избезумљен Разбеснео
Себе уби

                                  V

Богови били одлучили да његова окрутност
Лична му пропаст буде

И тако би
                                                             1984

ДУБЉЕЊЕ НА ГЛАВИ

ДУБЉЕЊЕ НА ГЛАВИ

Нећеш заспати ни ноћас
Јер ти си рупа на сопственом падобрану

А твој сан је падобран
И ових ноћи се нема сна

Обликујеш позадину стварности
Дубљењем на глави

А   п о т о м
СВОЈ ПОНОС ПРОГУТАЈ!

Шта носиш у себи
Видим када пљујеш

(Пљујем и у лице
Ако не разумеју ме!)

Све смо ближи месту смрти
НИКО НЕЋЕ ЗАСПАТИ

Тамо су сенке:
Одлазе и долазе
.............................

Једном сео сам у погрешан воз
А кочничар је почео да виче:
"ПЕВАЈ АКО СИ СРЕТАН!"

Више НЕ!
                                            1984

ПАРАЛЕЛНЕ СТВАРНОСТИ

ПАРАЛЕЛНЕ СТВАРНОСТИ

Никад да сване
Нити да угледам
Ватре дана

Очи поделила срџба
У бели жар и завесу ноћи

Кад пали смо у јаме
Стали су нам на главе

Где се светлост укаже
Ту се и завршава
Као мала лажна ноћна узбуна

СВЕ У КРУГ СВЕ У КРУГ

А Ватре зла  с језичком тврдог пламена

Све је као у завери
И свуд зидови ћутања

под немиром ноћи
Ништа се не дешава

Разгранавају се мучилишта
(По губилиштима крви цветају)
Уз пригушено певање
Гробова и гласова
                                                  1983

ОДОХ У ПЕЋИНУ

ОДОХ У ПЕЋИНУ

                      Бранку Јездић - Дефи, стоглавом алкохоличару

Идем у пећину
Да се
Заливадим

Има
Тамо
Биљке

Тамо
Има
Зеленог откоса
                         (што ће ми
                             помоћи
да умрем на сметлишту!)

Усред
Зеленооких
Мржњи
Идем у корен да се задрвеним

ТАМО
ИМА СРЕЋАН
МИР
!
              1989

СЛИКЕ ИЗ ДУБИНЕ ЗЕНИЦЕ

СЛИКЕ ИЗ ДУБИНЕ ЗЕНИЦЕ

Пада тиха киша тиха тишина
А упорна днев котрља паучину

Невидљиву празнину претаче у трагове

Ходање вршка дојке кад видим
Дивим се - Повратак је животу !

У бит својих поноћи
Закључавају се обични
У обичним собама

Тишина пред свитање овој слична је

Лептирима долазе пауци
У невидљиве ноћне посете

Својим миром
Подражавам моћ оружја

ВРАПЦИ КЉУЈУ ВРЕМЕ

Откопчавам упорност бића
У телу савршеног мрамора

А тишина мења своју кожу
И показује ново старинско лице

Старац је што је заспао у заседи
                                                    1984

АНАТОМИЈА ЈЕДНОГ САМОУБИСТВА

АНАТОМИЈА ЈЕДНОГ САМОУБИСТВА

И добро видим:

ВОЗ ТУТЊИ КАО НАПУЈДАНА КОЧИЈА

У мени 

Побеснели коњи Магле ноздрва и 

Крик што самог себе не чује

И нек ми вид проговори

У влат                  Ил' жбун

         ЈУРИШ ПРОМАЈУ! - шапну ноћна тмина

Воз је

         У мом погледу

                     У мом оку

ТРН!!!

Танка змијогмизна дужина

У дужицу ока се сужава

Хукнем одлазећом снагом

     МРТВИ СУ ДАЉЕ ДОПРЛИ ОД ЖИВИХ!!! -

  Јекну ноћна тмина

Ноћни лептири

                           Уплашени

                                                Немирни

Врапци нападају жбун

                                                       1988

pesme

... malo atmosfere sa promocije u Beogradu

PRIJATELJSKO KNJIZEVNO VECE! U Domu za nezbrinuta lica na Karaburmi, odrzace se knjizevno vece na kome gostuju pesnici Dusica Randjelovic i Aca Vidic, i dr. Vece ce se odrzati 29. aprila 2010. sa pocetkom u 18 sati, Pljesevicka br. 2, Karaburma, Beograd... Dodjite...

promocija u Pozarevcu

Aca Vidic & Jovan Zivlak na promociji knjige „MUCAVI ZVIZDUCI (Pozarevac, 14. juli 2009).avi:

promocija u Valjevu

Aca Vidic & Ana Bojanovic na promociji knjige „MUCAVI ZVIZDUCI (Valjevo, 10.dec. 2009):

U sredu, 24. februara 2010,
promocija moje knjige
„MUCAVI ZVIZDUCI“

u Ustanovi kulture „Vuk Karadzic“, u Beogradu,
Ul. Bulevar Kralja Aleksandra 77a,
(kod Vukovog spomenika).

O knjizi govori Ana Bojanovic,
knjizevni kriticar.

Pocetak u 18 sati.

Dodjite!, bice mi drago...