Knjiga o Momi Dimiću KAKO ĆE MOJA MAJKA PRIČATI O MOJOJ SMRTI

u

PESNIČKA TURNEJA ACE VIDIĆA PO FRANCUSKOJ!

 U planu je da pesnik Aca Vidić nastupi u pet-šest gradova u Francuskoj u periodu gostovanja od 31. maja do 12 juna ove godine. Podsetimo se njegove poezije kao i naslovnih strana njegovih autorskih knjiga:

10. 06. 1987.

Valjevo

Trošenje

Sakodnevno je moje trošenje

Možda – status quo

Svakodnevno pohodim ogledalu površine

Pratim korake vremena

I nema novih pukotina na licu

Osim pramenova crvenila

Pod nasrtajima vetra

Osim sivih brloga na porama

Otičem i dotičem – Stanje nepromenljivo

Koža poput tetive trenutkom pre nego mi

Trgne se – i izbaci strelovit hitac

U žrtvin vrat

Ali

         Svakog plaše velike promene

Između

              Mene od Juče

              Mene od Danas

              Mene za Sutra

SVA SI U NALETU SENKI IZ SNOVA

I

Kao da sam još uvek

U našem Svetom vremenu

Jer ponovo te ima u toliko snova

I ponovo me osvajaš kao toplota

Od koje neprestano

Nestajao sam

A ti čudna daleka ptica

Što nije imala glasa

Ili te ja ne čujem

Ili nije nam do pevanja

U nekom vrtu zavijaš se

U pupoljak

I ptica i cvet si odjednom

   Ptica

Za mene

   Za nekog – cvet

Prah tvoj na krilima raznosi

Kameno postojanje

Tvojeg u mojem

II

Niti mrzim

Niti ti se nadam

Stalna gorčina već

Potajno me stišava

U čvrst stisak

Daleka si i

Ledena ledina

Nema te

Čak ni iz prikrajka

Sva si u naletu

Senki snova

5. juni 1987.

Valjevo

Senka bola

                     Leli Petrović

Hajde večeras napiši neku pesmu

I to po-malo faustovsku

Kako je samo nebo izborano granama

Kako su misli sluhom oštećene

I budi svoj san

Pa nek' si i srž i radost istrošio svu

Na žeđ očaj i čas do umiranja

Pa tako budi što nsi nikad

Što budiš se sa lelekom) na sapima uzdaha

Sa jaukom si u poljima oka

I sniš prah sopstvenih vrtloga

U snovima i vetar i telo

Što ti se kao breg roni

I neštedimice razleće

POSTAJEŠ ČITAV SVET POSTAJEŠ

A opet u kapi dao bi da se skupiš

I pokažeš svoje razmnožavanje i svega plod

I da nisi samoizgužvana pukotina u oku

Što se neprestano rađa

Senka bolu

PESMA U KOJOJ MNOGO ČESTO POMINJEM SVOJE NEPRIJATELJE
(A PRIJATELJE SAMO PONEKAD!)

                                                                               B. Djeu

                                  I

Koliko god puta da vetar dirne grane

Briga me

Ma šta mi govorio moj dosadni prijatelj

Briga me

Vetar se iz dokolice zabavlja sa svakim drvetom

Dok moj dosadni prijatelj ga dodvoruje

Svojim mlakim – poprilično dosadnim glasom

Za vetar i za mog dosadnog prijatelja

Briga me

Uvredljivci 

Psoglavci

Psovači

Pljuvači

Neka me ne polivaju brljotinama svojih zloduha

I tako ONI SU SAMO MOJI KRAJPUTAŠI

I za mene

A i za sve ostale

BRIGA ME

A moji čovekomrsci neka svoje bljuvotne poruke kače

Mrtvim mačkama

Zgaženim po autodrumovima

MRTVIM MAČKAMA O REPOVE!

A ako bih da budem neki

B o l j i

To znači da moram pobeći iz ove žuljevite kože

I biti   Mek   Dobar   i   nimalo   Zao

A TO ZNAM DA NEĆU

I za sve to

Briga me

I znači da pod samim sobom potkopavam tlo

I da svom neprijatelju pod nogu pljujem

I da samog sebe okivam u lance

I iz ruku svih neprijatelja mojih puštam besne pse

A TO PO SVEMU ZNAČI STRAH I SLABOST PRED TIM STRAHOM

To sve nikada NEĆU

Prema tome – problem mojih neprijatelja

I moj „osobni“ problem

Ne zanima me

          Ili

Za sve to hoću da kažem

BRIGA  ME!!!

                                   II

Sanjao sam nebrojeno godinama

Svoje sinove kao bogove Harizme

Kako po Svetu nose dobre harizmatične tajne

Jedinoj ISTINI

Deleći ih                             Neprijateljima

                                                Prijateljima

                                            Životinjama  i

                                                    Biljkama

                                             Svemu živom

                                           Mrtvom svemu

                                           I   Nevidljivom

                                         K'o  i  Vidljivom

A svi oni

Prijatelji

Neprijatelji

Biljke   i

Životinje

Sve Mrtvo

i   Živo   i

sve   Vidljivo

i   Nevidljivo

Od darova svojih tajni načiniše Vašarište

Da se oči Gladnih i oči Mržnje site nagledaju

A za hirove vetra i mog dosadnog prijatelja

I mojih neprijatelja i za moj mir

BRIGA  ME!

Jer

       Dosta mi je i

Dedamrazovskih šaralaža i

Šupljih tufnica

Mladenačkih i

Bračnih poklonjenih gluparija

Rodjendanskih  tortilija

I svih relikvija i čovečijih tantijema

NA  KOJE  SE  ISTROŠI  DOBAR  ČOVEKOV  IMETAK

A sve to postane prah

                                                  Pepeo vremena

Jer

       To budu djavolovi darovi

Jer

       Tu niko ne dobije Ništa   !

                                    III

Koliko samo plačne dece kojima nije imao ko

Doneti poklone

Koliko samo gladnih usta i iznemoglih udova

Da dohvate mrvu il' skorelu koru hleba

Koliko metaka što ih kroz cevi

Neprijatelji   Prijateljima poslaše na darove

I koliko samo toga Zlog što se nudi ovim Svetom kao DOBRO

I od čega je nekom stihijom krenulo

Sa kožom lica okrenutom na potiljku

I dok BRIGA IH

svih njih za mene

!!!

Ja nikako da se probudim iz sna

I umijem mrklom vodom

Oda zlu

Volim tebe – što mrziš me

Jer će se tvoja pizma

Odbiti od moje duše

I vratiti da tebe razori

Izvore pakosti!

Mrzim te što su ti

Putevi mračni

A tuneli – ćorsokaci

I po koji vijadukt

U kome čuče tvoji ratnici

Kao grobovi u mrklini Svanuća

Po koliko ću puteva gacati nemir

I uvek ti se ukazuješ (na) mome cilju

Raširena – da me dodirneš

Sa kožom od asure

Sa pogledom pod kojim skelet mi škripav

I titrav nož vibrira

Zaboden u kost

Duhovi sna

Noću me tvoja duša sni

Lebdim paperjastog hoda

San u kom sam leptirov duh

Noć mi ne može ispričati

Postajem duh koji ulazi u san

Danju se ogledam u  nesrećnom

Priviđenju i isprepadanju

I izvan tela

Vrti se maglovita noć u kovitlacima

Razuma

Udes ne razume tvoja snohvatanja

Niti dozvoliće noći (u kojoj smo zamrkli)

Da iskri

U prahu sam tvog sna

Na usni snoviđenja

Mrtav je nerazuman san

Koji baulja po tragu snebivanja

Ko kuče što je bez gospodara

Između dubokog utonuća u mrklinu sna

I izbrazdanog vidika

Ispresecanim pogledom

San se u svetlosti rađa i

San zamire u svetlosti

Izgubljen u nestanku uvek večan

U nastanku preporođen i nov

Koračam svetlinama praha tvoga sna

U vetru sam tvoja utvara

Na usta ti ulazim kao odrezak

Stvarnosti

Što ćeš me kao gorku pilulu

Progutati

Gde već počinje halucinacija

Senke se lelujaju u titraju zastora svesti

Seansiraju (ti) zavesaste paučine

U belinama očiju

Gde sam sedi konjanik tvoga sna

Što zatire noći prah

Po vetrometinama sna

Mrtav zrak se budi

Trubljenje:

ABECEDA VREMENA

Ako nepismeni ne mogu da nauče sva slova

Briga me za njihov život goli i teški

Cepidlače i na toalet-papiru – zvecka lova

Duboko s rukama i četvrtastim licem bitangi

Evo s bulevara bele se kese – torbe ko reka mleka

Fićfirići sa nauljenim brkovima i užeglim glasom (?)

Galopom čas, čas hodom k’o pokretna fleka

Hoda bezglava glava sasvim galopirajućim kasom

I dalje, u koraku bezsmerna rulja mrda

Jadnim smežuranim klimavim udovima

Krdo za krdom – sve krdo do krda

Lajavim jezikom i penušavim glasom

Misli – u bogatstvo s prljavim sudovima

Noge im smešne ko štapovi tanki

Opet im se smejulje slike sa drevnih zidova

Politika ih za svoje poslove uvek upotrebi

Quo vadis – smršaveli i  iskrivećeni  tiposi

Razulareni ko bujice prljavih voda

Sa  svakim novim glasom misle – nova sloboda

Trebi se od dežurnih vaški po potrebi!

Uludo rulja srlja a para ni od korova

Već su ih odneli oni što oslepele odvode

Woah! Mučeni blentosi, dupeglavi zvrndovi sa kilogram dojma

X obeleženi večno, pa vjeki vjekov – ko urvine gorde

Yes! Na sve kažu, o politici i tako nemaju pojma

Zauvek izgubljeni i nemi – još uvek uče slova.

NEPESNICI, DOSTA GLUPIRANJA…

Kada se poezijom nepesnik bavi

To je kao da kamilar splav spravlja

I taj bi da sve pred sobom davi i gnjavi

I kašljuca potom kao nedostatak zdravlja

     

Zoran A: Živanović "HRAM SV.CARA KONSTANTINA I CARICE JELENE U KOCELJEVI"

Periša Armuš Beli "MUZIKA PIJANE AZBUKE"

Dragana Jovanović "PREPOZNAVANJE IMENA"

Dragana Jovanović - detalji sa večeri vina i poezije 2011 -

Evo detalja sa večeri vina i poezije

SAJAM SPECIAL