Књига песама Аце Видића написана под озрачјем митологије, дакле, је тог плурала који у себи садржи полиморфност митолошких чворишта и њихових разлика, отвара се као особена транскрипција митског и његових мотива у мрежама језика модерног песничког текста. Овде није реч о опетовању митских матрица и њихових актера и идеосфера , већ је у питању песничко -иронијска дијалогика која се пита, не само о хоризонту смисла савременог света, него и о хоризонту смисла језика и његових моћи.