JJAAA   ...   ...

Корњачин оклоп је моје пусто острво

     У безнадној тишини

Ко схвати море моћи ће и немир његов

     И не осетивши

Моје ЈА је палма усамљена

         Катарка на истом острву

               Што кроз немир плови

Порука у боци је мој глас

     Што ће се разлетети о хрид

           Као перје или комадићи папира

И који одзвања празнином планина

     У даљинама

Потонули брод је моје тело

     Са белим једрима

           Што појавом страши

                 Бродоломнике и сабласти

           А душа моја пиратско благо

Говор ми зов

     И кричање корњаче

 

Крик кричем

      Са увученом главом не гмижем

           Претрчавајући себе у спорости

Корњача сам што једном обилази свет

     За небројено време

           И њен живот  сам

                 Његов бродоломник

Мој уздах је ветар

     Што своју пустош подноси

Моја старост је безнађе

     А тишина терет коју собом доноси

          Без хајки светлости

               Што битке светлости постају

                    Сугласја роптаја Умрлих

              Хроптави и пискави

                    Издајнички мрмољци

Уздах мој би

        Дах корењу

             Шапат риби

                   Кнедла грлу

                           Пропламсај ватри

                                 Мрмотање

                                       Клобук води