ACA VIDIC: Detalji sa književne večeri "POEZIJA JE ŽENSKOG RODA"

6. 1. 2011.

Jedino me još od svega zanosi reč sloboda.

Smatram tu reč sposobnom da neograničeno

održava oprobani ljudski fanatizam.

Ona bez sumnje odgovara mojoj jedinoj

legitimnoj težnji.

Među toliko nemilosti koje nasleđujemo,

moramo itekako priznati da nam je

ostavljena najveća sloboda duha.

Na nama je da je ne zloupotrebimo teško.

Svesti maštu na ropsko pokoravanje, čak i kad bi se

radilo o onome što se grubo naziva srećom znači

izmaknuti svemu što čovek u dubii sebe sama nalazi

kao vrhovnu pravednost.

Jedino me mašta obaveštava o onome što može biti

i to je dovoljno da malo digne strašnu zabranu:

a dovoljno i da jj se ja prepustim bez

strepnje da će me prevariti

(kao da se čovek može prevariti više).

Gde ona počinje da bude rđava i gde se zaustavlja

sigurnot duha?

Andre Breton